Pod pokroviteljstvom opštine Stari grad, Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne Skupštine i Vestminsterska fondacija za demokratiju, u okviru aktivnosti HUGEN regionalne parlamentarne mreže, organizovali su danas u opštinskoj sali tribinu „Ne okreći glavu, pomozi, prijavi – vršnjačko nasilje i zloupotreba društvenih mreža“.
Pored učenika, nastavnika i direktora starogradskih škola, na tribini su učestvovali predsednik Gradske opštine Stari grad Radoslav Marjanović, narodna poslanica Andrijana Avramov, specijalna savetnica predsednice Vlade za Agendu 2030. prof. dr Slavica Đukić-Dejanović, savetnica u Sektoru za unapređenje ljudskih i manjinskih prava u obrazovanju Ministarstva prosvete i tehnološkog razvoja Mihreta Fejzula, programski menadžer Vestminsterske fondacije za demokratiju Ivan Radojević, direktorka OŠ „Vojvoda Radomir Putnik“ Radoslava Mraović i direktor OŠ „Kralj Petar Prvi“ Mladen Stevanović.
Predsednik opštine Stari grad Radoslav Marjanović, domaćin današnjeg skupa, pozdravio je prisutne i naglasio da se nasilno ponašanje pojavljuje u svim aspektima savremenog života, kako pojedinaca, ali i u društva u celini, počevši od porodice, preko škole sve do slobodnog vremena.
„Veoma je važno da o vršnjačkom i digitalnom nasilju govorimo otvoreno, posebno danas kada su društvene mreže preuzele primat u svakodnevnom životu. Važno je da podižemo svest da sve relevantne republičke, gradske i lokalne institucije deluju sistemski na prevenciji i sprečavanju vršnjačkog nasilja. U poslednje vreme imali smo primere digitalnog nasilja koje su uznemirile javnost. Opština Stari grad će uvek podržati ovakve programe i uskoro ćemo na temu vršnjačkog nasilja imati edukaciju u svim starogradskim školama“, rekao je predsednik Marjanović i naglasio da će pružiti neophodnu podršku i pomoć svim školama kako bi sva deca imala bolje i bezbedne uslove za odrastanje i školovanje, što je i prioritet u radu naše opštine.
Inicijator tribine, narodna poslanica Andrijana Avramov zahvalila je predsedniku opštine na podršci. Ona je prisutnima govorila o ličnom i iskustvu svoje porodice kada je njen sin bio žrtva vršnjačkog nasilja.
„Društvo je obavezno da pomogne žrtvi nasilja, ali i nasilniku, da vidimo gde je koren problema. Podrška porodice je veoma važna, kao i vršnjaka, škole, pedagoga, psihologa, ali je često potrebna i psihijatrijska pomoć da bi žrtva povratila samopouzdanje i prevazišla posledice nasilja“, poručila je Avramov i dodala da njen sin danas, kao apsolvent psihologije, pomaže žrtvama vršnjačkog nasilja.
Prof. dr Slavica Đukić-Dejanović je rekla da ekspanzija vršnjačkog nasilja među mladima predstavlja globalni problem sa kojima se suočava savremeni svet.
„Što više o tome pričamo, veći broj ljudi ćemo ohrabriti da govori i o sopstvenim problemima i da traži najadekvatnije načine i podsticaje da nasilja bude što manje. Prevencija i poštovanje razlika je uvek najbolji način da se devijantno ponašanje spreči ili suzbije. Takođe, treba govoriti i o primerima dobre prakse i humanosti među vršnjacima“, poručila je Đukić Dejanović i prisutne podsetila na primer male Tare koja je naučila znakovni jezik kako bi mogla da komunicira sa svojim gluvonemim drugarima.
Prema podacima iz istraživanja (2019) koje je iznela Đukić Dejanović, danas 65 odsto dece, od 9 do 10 godina starosti koristi internet, a mladi od 15 do 17 godina skoro stoprocentno (98 odsto). Svaki treći učenik se susreće sa digitalnom nasiljem na društvenim mrežema, 16 odsto su bili direktne žrtve digitalnog nasilja, ali ga nažalost nisu prijavili, niti su o tome razgovarali sa roditeljima.
„Škola čitavim svojim delovanjem u vaspitno obrazovnom radu ima najveće mogućnosti i ulogu, baš u preventivnom delovanju kada je u pitanje vršnjačko nasilje“, poručila je Mihreta Fejzula, savetnica u Sektoru za unapređenje ljudskih i manjinskih prava u obrazovanju Ministarstva prosvete i tehnološkog razvoja. Ona je prisutnima predstavila platformu „Čuvam te“ koja predstavlja sigurno okruženje za učenike i naglasila da se mladi svakodnevno moraju edukovati o rizicima koji ih očekuju u digitalnom prostoru.
Ivan Radojević, programski menadžer Vestminsterske fondacije za demokratiju izneo je da je tokom 2020. godine zabeleženo 410 prijava, a samo u prvih devet meseci prošle godine 240 prijava vršnjačkog nasilja.
„Mladi dnevno provode 3 sata na internetu, a tokom vikenda i do 4 sata.Treba naglasiti da je vršnjačko nasilje povezano sa digitalnim nasiljem. Potrebno je preventivno edukovati roditelje da reaguju, a decu da ga prepoznaju“, poručio je Radojević.
Direktorka OŠ „Vojvoda Radomir Putnik“ Radoslava Mraović je naglasila da je digitalno nasilje sve aktuelnije jer se pored uvredljivih reči, šalju i takve slike i video materijali.
„Prema istraživanju koje smo sproveli u školi 50 odsto učenika ima profile na društvenim mrežama. 30 odsto njih briše uvredljive poruke, četvrtina blokira osobu koja ih vređa, a samo 13 odsto učenika prijavi digitalno nasilje roditeljima. Veliki problem je što učenici ne znaju šta su posledice digitalnog nasilja, kao što ne znaju i kome da ga prijave“, poručila je direktorka Mraović i dodala da je u školi, nakon autentičnog primera vršnjačkog nasilja formiran „Tim za zaštitu dece“, u kome dobrovoljno rade profesori ove škole.
Direktor OŠ „Kralj Petar Prvi“ Mladen Stevanović obratio se učenicima starogradskih škola porukom da je internet omogućio mnogima da „budu ono što nisu u svakodnevnom životu.“.
„Na internetu nema anonimnosti. Uvek postoje aj-pi adrese sa kojih se šalju poruke i lako se mogu pronaći oni koji ih šalju. To svi treba da imaju na umu. Razmislite o tome. Budite to što jeste a ne neki zamišljeni profil, avatar u digitalnom svetu. Radite na sebi, učite, usavršavajte se i nađite dobro u svom životu i svetu“, poručio je Stevanović mladim učesnicima, koji su pažljivo saslušali sve govornike ove tribine.
