Udruženje žrtava nasilja „Hajr”, uz podršku Gradske opštine Stari grad, organizovalo je danas prvi regionalni okrugli sto „Kako sprečiti nasilje i sačuvati porodicu”, čiji je cilj otvaranje dijaloga o mogućnostima prevencije nasilnog ponašanja, prepoznavanje nasilnika, saniranje psihičkog zdravlja žrtava nasilja, njihova rehabilitacija i resocijalizacija, očuvanje porodičnog okruženja, kao i primena dobrih praksi iz našeg regiona.
Skup su otvorili predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost GO Stari grad Mila Popović, Branislava Sinanić iz Privredne komore Srbije i Vladimir Todić iz Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama. Mila Popović je istakla da opština već duže vreme pruža podršku udruženjima žrtava nasilja kroz organizaciju različitih skupova i manifestacija. Na okruglom stolu, kroz četiri panel diskusije, učestvovali su i predstavnici policije, sudstva, Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, advokati i psiholozi.
Predstavnik Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja Dragan Knežević istakao je da je Srbija početkom 2014. godine, ratifikacijom Instanbulske konvencije, načinila značajne pomake u izmeni postojećih zakona koji se bave sprečavanjem nasilja u porodici.
– Osim usvajanja novog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, izmene je pretrpeo i Krivični zakonik, koji je veoma doprineo osnaživanju žrtve da prijavi nasilje. Prema Instanbulskoj konvenciji, Srbija je dužna još da uredi i domen socijalne zaštite, da uvede SOS telefon za žrtve nasilja koji bi trebalo da ih ohrabri i pruži im sva neophodna uputstva kako da se obrate nadležnim institucijama. U domen socijalnih usluga spada i program za počinioce nasilja, koji kod nas još uvek nije razvijen – istakao je Dragan Knežević.
Sudija Nebojša Đuričić, koji je bio član radne grupe za izradu Nacrta zakona za prevenciju nasilja u porodici, rekao je da je veoma važno definisati šta je nasilje.
– Nije svako nasilje krivično delo, ali njegovo ponovljanje to može postati. Kaznena politika nije garant da će problem nasilja biti rešen, pogotovo kada su kapaciteti centara za socijalni rad i policije ograničeni. Država bi trebalo više da se bavi osnaživanjem žrtve da bude samostalna i ekonomski nezavisna da ne bi došlo do krivičnog dela.
Sa druge strane, iskustva advokata koji zastupaju žrtve nasilja govore o neujednačenoj sudskoj praksi, kao i o kontradiktornostima u krivičnom postupku, gde se nasilnici nekada osude na kaznu zatvora, a nekada im se samo izrekne uslovna kazna. Prema podacima Viktimološkog društva Srbije, za pomoć se godišnje obrati više stotina žrtava nasilja, a podaci govore da žrtve mnogo više trpe nego što prijavljuju. Razlog za to navode prebukirane državne institucije, a rešenje vide u pojednostavljivanju postupka prijave nasilja.