Sudbonosno „da” parovi koji se venčavaju u Beogradu sve češće izgovaraju pod vodom, u cepelinu, zoološkom vrtu, vatrogasnom vozilu, pored klupe, u porodilištima…
– Brak se uređuje zakonom samo onda kada ne može drugačije. Zbog toga ne dozvolite da vam zakon uređuje brak. Uredite ga vi sami, lepše i humanije nego što bilo koji zakon to može da predvidi – reči su koje matičari sve češće upućuju mladencima na mestima koja pre izvesnog vremena ni u snovima nisu bila pogodna za sudbonosno „da”.
Da će uz svog bračnog druga za sva vremena biti u dobru i u zlu Beograđani obećavaju pod vodom, u balonima dok lete nad prestonicom, u avionu, na radnom mestu, u porodilištu…
Potkovana osamnaestogodišnjim iskustvom u venčavanju, Gordana Zorić, matičarka iz opštine Stari grad koja pristaje na sve zahteve, priča kako je, bilo kojim danima, venčavala parove na najčudnijim mestima.
– Podržavam one koji sa voljenom osobom žele da stupe u brak na mestu koje im mnogo znači. Mnogi su se na večnu ljubav zaklinjali upravo tamo gde su se upoznali pa je bilo slučajeva da sudbonosno „da” kažu na brodu, pored klupe na kojoj su se prvi put poljubili, radnom mestu ili u diskoteci, gde su se upoznali – priča Gordana radujući se vremenu koje je došlo, a zbog kojeg i sama može da menja pravila i učini venčanje zabavnijim.
Dešavalo joj se, priča, da namerno kaže „ako neko ima nešto da izjavi, bolje da ćuti kako ne bi kvario sreću mladenaca”, a bilo je slučajeva i da mladoženja iz šale kaže kako ipak neće da se ženi.
– Nikada neću zaboraviti kada je istrčala trudna devojka koja je rekla da nju mladoženja treba da ženi jer nosi njegovo dete. Desilo se i da su gosti sakrili ili zaključali mladu. Sve se ovo dešavalo šale radi – priseća se Gordana.
Čin svečanog zaključenja braka u zgradi Matične službe opštine Stari grad je besplatan, čak 500 parova od 1 502 venčalo se prošle godine na raznim mestima. Za ovu uslugu plaća se taksa od 8.000 dinara, osim ako matičar ide kod nepokretnih osoba ili trudnica, dok za matičare u ostalim opštinama koji izlaze na teren a ne praktikuju posetu neobičnim mestima treba odvojiti 5.000 dinara.
Sve posećeniji su opservatorija na Kalemegdanu, Botanička bašta, kancelarije, bolnice, porodilišta, cepelin, zoološki vrt, najzastupljeniji su restorani, a često i matičar radio-vezom sjedini parove koji se nalaze pod vodom.
– Venčavala sam parove koji su sudbonosno „da” izgovorili posle skoka padobranom. Bilo je i onih koji su na „ludi kamen” stali na 1.700 metara visine, u novogodišnjoj noći ili tačno u ponoć. Najupečatljivije venčanje za mene bilo je u Plavom vozu. Interesantna je i scena kada su mladenci rekli „da” stojeći uzdignuti iznad zemlje u velikoj bagerskoj kašici – priča sagovornica i dodaje da je ostalo samo još da traže da se ceremonija obavi na hipodromu.
Statistika je pokazala da naši mladenci najviše drže do tradicije i da se čudna venčanja dešavaju uglavnom kada mladoženjinu ulogu igraju stranci koji se često pojavljuju neobavezno obučeni i pre svoje svadbe nisu ni videli Beograd.
– Dolaze Nigerijci, Italijani, Grci, Slovenci, Šveđani, Jevreji iz Jerusalima. Bilo je slučajeva da mlada na svoje prezime doda muževljevo a on pored svog upiše i njeno. Dešavalo se i da Kiprane venča naš predsednik opštine jer je to kod njih običaj – kaže Gordana koja je i došla na ideju da se 1999. godine organizuje prvo „kolektivno” ili kako ga naziva, „ratno venčanje”.
– Te godine se na ceremoniji venčalo 19 parova a bilo je prisutno 350 domaćih i stranih novinara. Fotografije su obišle ceo svet a o nama se pričalo kao o nenormalnim Srbima koji se venčavaju dok im bombe padaju na glavu – priča sagovornica i ističe da joj je zanimljivo i venčanje na vatrogasnoj dizalici kome je prisustvovao matičar iz Palilule. Posle venčanja, na put zajedničkog života mladenci su se otisnuli u vatrogasnom vozilu ukrašenom belim balonima na kojem je bio ispisan slogan „upravo venčani”.
LJ. Perović
[objavljeno: 26/01/2009]