Zdanje u Knez-Mihailovoj 51, restoran „Grčka kraljica”, poznato najpre kao „Despotov han”, jedinstveno je po mnogo čemu. Pre svega, to je najstarija sačuvana zgrada u ovoj ulici. Drugo, ovaj restoran jedini je ugostiteljski objekat koji od nastanka nije menjao namenu i, najzad, to je jedina zgrada koja se nalazi na staroj regulacionoj liniji dveju ulica – Knez-Mihailove i Rajićeve. Povrh svega, sačuvana je u obliku u kojem je nastala. Jedino joj je ime bilo promenjeno u dugom razdoblju posle Drugog svetskog rata. Ali, početkom devedesetih godina sad već prošlog veka, vraćeno joj je staro ime, pa tako nije više „Plavi Jadran”, nego ponovo „Grčka kraljica”.
Ostalo je nepoznato ko je projektovao zgradu hotela „Grčka kraljica”, kako je i kada dobila to ime. Divna Đurić Zamolo u svojoj knjizi “Hoteli i kafane 19. veka u Beogradu” iznosi pretpostavku da se to desilo osamdesetih godina 19. veka, kada su nekadašnji hanovi dobijali nova imena menjajući pritom izgled, opremu i uslugu, koji su sada bili više po evropskom ukusu i merilima.
Na tu temu u svojim beleškama Branislav Nušić piše: „Tek posle velikog pokreta 1848. godine, kada su vojvođanski elementi počeli jače da pridolaze u Beograd, doneli su oni i običaj, koji je već vladao u njihovim krajevima, da i kafanama daju naročito izmišljena imena. U prvome redu su bila dinastička imena naših i stranih prijateljskih dinastija. Tako su postale kafane „Knez Mihailo Prestolonaslednik”, „Srpski kralj”, „Srpska kraljica”, „Srpka kruna”, „Ruski car”, „Ruska kruna”, „Grčki kralj, „Grčka kraljica”, „Rumunski kralj”, „Češka kruna”, itd.”
„Grčka kraljica” je podignuta kao han 1835. godine, o čemu se saznaje posredno, iz spiska kafana koji datira iz 1860. godine. U njemu se kaže da je to mejana (han) Jovana Kumanudija, bankara, da je otvorena pre 25 godina bez odobrenja, kao i to da je u zakupu drži Janko Lazarević. U pomenutom spisku stoji još da je od mešovitog materijala, da osim mehane ima osam soba, dve kuhinje i podrum i da joj je ime „Despotov han”.
Ovaj han podigao je na svom imanju Despot Stefanović koji ga je sam i vodio. Han je prodat pre 1860. godine, jer se na pomenutom spisku kafana iz iste godine kao vlasnik pojavljuje Jovan Kumanudi. „Despotov han” je promenio više zakupaca, a osim Janka Lazarevića, poznata su još dvojica – Aleksa Dimitrijević iz 1896. i Dragutin Daničić iz 1922. godine.
U hotelu „Grčka kraljica” je 1908. godine bilo 11, a daljim pregrađivanjem došlo se do 14 soba. U njemu su odsedali uglavnom trgovci iz unutrašnjosti, a u kafanu su dolazili i trgovci iz Beograda.
Jovan Kumanudi je Grk poreklom po ocu koji je bio pekar i imao pekarnicu na Savi. Hleb je bio izuzetno dobar, a pekara je radila danju i noću. Zahvaljujući tako stečenom kapitalu, otac Jovana Kumanudija je na Velikim stepenicama, do hotela „Nacional”, podigao kuću na sprat u kojoj je bila nova pekara. Ova kuća je kasnije prodata Marku Stojanoviću, advokatu i viceguverneru Narodne banke. Otac Kumanudi imao je više sinova, od kojih su četvorica uspešno vodila kolonijalnu radnju u Glavnoj čaršiji. Jovan je napredovao do „pravitelstvenog bankara” obavljajući „obične bankarske poslove sa poslovnim svetom i plaćanja za račun države u inostranstvu”. Dobar deo svojih velikih prihoda ulagao je u nepokretnosti.
Na uglu Knez-Mihailove i Ulice kralja Petra Jovan Kumanudi je srušio tursku jednospratnicu u kojoj je imao radnju i živeo, pa je 1870. godine sagradio novu jednospratnicu evropskog izgleda. U prizemlju ove kuće bili su dućani poput dubrovačkih, sa gvozdenim kapcima i vratima. Sprat je bio izdeljen na velike sobe. Narodna banka je u Kumanudijevoj kući imala svoje kancelarije od osnivanja 1884. godine, sve do završetka svoje zgrade. Potom su u kući bile kancelarije bankarske radnje „Andrejević i Kompanija”, a posle Prvog svetskog rata kancelarije Francusko-srpske banke. Jovan Kumanudi je kupio i kuću do ove, sa jednim spratom prema Ulici kralja Petra, kao i kuću na uglu Pop-Lukine i Crnotravske. Kumanudi je imao i kuću u nekadašnjoj Gospodskoj ulici gde je posle njegove smrti stanovala njegova žena Hrisanta sa kćerkom Milevom. Imao je još jednu kćerku koja se zvala Katarina i dva sina – Dimitrija i Andru. Sin Dimitrije nasledio je kuću u Knez-Mihailovoj. I Andra i Dimitrije živeli su rasipnički. Tako je kuća u Knez-Mihailovoj na kraju prodata Nikoli D. Kikiju. Kćerka Katarina je nasledila kuću u Crnotravskoj, a Mileva je bila naslednica „Grčke kraljice”.