„KLJUČEVI JEVREMOVE” GORANU MARKOVIĆU

U okviru Dana opštine Stari grad i jubilarne 10. manifestacije „Jevremova – ulica susreta”, u nedelju 1. aprila po prvi put će biti uručena nagrada „Ključevi Jevremove”, koja se dodeljuje građanima Starog grada za istaknute rezultate u promociji slobode, razumevanja, jednakosti, tolerancije i saradnje među ljudima. Prvi dobitnik ove nagrade je proslavljeni reditelj Goran Marković, a za njega su se odlučile upravo komšije Starograđani koje su učestvovale u žiriju – reditelj Milutin Petrović, novinari Dragoljub Petrović i Veljko Lalić, violinistkinja Milena Rajković i predsednik opštine Stari grad Marko Bastać.

– Neraskidivo sam vezan za Stari grad. Moji baba i deda su rođeni u Beogradu, ja sam rođen u zgradi u kojoj se nekad nalazio „Ruski car“. Čak 95 odsto svojih filmova, snimio sam u Beogradu, i svaki put kad izađem, prolazim pored mesta i objakata u kojima sam snimao filmove. Svi moji prijatelji, rođaci, pa i ljubavi smešteni su u tim zgradama i ulicama – rekao je Marković za specijalno izdanje opštinskog lista povodom manifestacije u Jevremovoj, i dodao:

– Danas totalitarizam cveta! Mi smo u nekoj vrsti prave diktature, trpimo teror. Verovao sam da će posle 5. oktobra doći nešto drugo. Nisam verovao da će se pritisak na ljude i autoritativna vlast vratiti takvom silinom. Već sam pomalo izgubio nadu da će se to ikada promeniti, ali s druge strane, ipak verujem da je sudbina autoritativnih sistema takva da se uvek uruše iznutra. Kad se najmanje nadate, sruše se kao kula od karata. Ključni trenutak za čoveka je trenutak u kom ostane sam i pobuni se sam! Ta pobuna je individualni čin. Ne radi se o masi, o uličnim demonstracijama. Važno je da se čovek sam u sebi pobuni. Potrebno je izaći na ulice, trgove, izaći i komunicirati s ljudima. Jako je bitno da ljudi shvate da postoji mogućnost pobune protiv ovog poretka stvari. Ne govorim o neredima, već o mogućnosti lične pobune protiv poretka stvari, da ljudi shvate da je moguće da nešto preduzmu u vezi svog života. Kućni pritvor na koji ljudi osuđuju sami sebe je nanogica, koju su sami sebi prikačili. Ponekad se i ja tako osetim i onda brzo izađem na ulicu. Često prođem baš Jevremovom…