Kuća u Knez-Mihailovoj 43 spada među najstarije u ovoj ulici i jedna je od malog broja sačuvanih građevina podignutih u duhu romantizma i dekoracijom u stilu romantizma i klasicizma. Pripadala je trgovcu Jovanu Markoviću Šapčaninu, koji je u Beograd došao 1846. godine. Šapčanin je tada imao 26 godina, a prezime Marković uzeo je po očevom imenu koji se zvao Marko. Odmah po dolasku u Beograd Jovan je otvorio kolonijalnu radnju koju je nazvao „Kod Plave zvezde” u kojoj su kalfe i šegrti bili mnogi kasnije uspešni beogradski trgovci. Izvesno je da je kuća u Knez-Mihailovoj 43 zidana posle donošenja plana Emilijana Josimovića, ali joj se tačna godina gradnje i projektant ne znaju.
Među podacima o kući u Knez-Mihailovoj 43, u izvanrednom enciklopedijskim vodiču „Beograd – kulturna riznica», profesor dr. Branko Vujović navodi da je ova kuća podignuta između 1867. i 1870. godine, dok Milivoj M. Kostić u svojim zapisima „Poslovi i dani trgovaca, privrednika i bankara u Beogradu 19. i 20. veka” kaže da je kuća građena nešto kasnije, sedamdesetih godina. Kostić u svojim zapisima kaže da je Jovan Marković Šapčanin do 1875. godine bio «sa radnjom u dućanu Beogradskog trgovačkog suda, odakle se uselio u svoju tek dovršenu kuću u Knez-Mihailovoj 43. Kad je AD „Sloga” parcelisala svoju Delijsku baštu, posle prosečenja i regulisanja Knez-Mihailove ulice, sedamdesetih godina prošlog veka, Jova je kupio od nje dva placa od 850 metara kvadratnih. Uzan krak placa izlazio je na Uskočku ulicu, između kuće Beljinice i Pujkine. Tu je postavio tešku drvenu kapiju za prolazak kola, kad donose raznu uvoznu robu i kad je iz nje odnose prodatu i spakovanu. Sa ulice je ozidana dobra jednospratna kuća, koja i danas stoji. Na spratu se stanovalo a u velikom dućanu je bila radnja”.
Jovan Marković se oženio sestrom Petra Milušića i sa njom imao dva sina i jednu kćerku. Milivoje M. Kostić je zapisao da su ovu porodicu podelile velika ljubav majke prema kćerki Julki i očeva ljubav prema sinu Tihomiru i njegovoj ženi. Izvesno vreme svi su oni stanovali u istoj kući, a onda su se Tihomir i njegova žena iselili. To nije donelo mir u kuću i Kostić kaže da je to bio razlog što se Jovan Marković Šapčanin ubio novembra 1879. godine. Obadva Jovanova sina završila su studije prava – Vojislav je otišao u diplomatsku službu, a Tihomira je otac uveo u svoju radnju.
Kćerka Julka se udala za Milutina Garašanina, vođu Napredne stranke, državnika i diplomatu, koji je umro u Parizu 1897. godine, gde je tada bio u diplomatskoj službi. Julka je od svog brata Tihomira dobila plac u Knez-Mihailovoj ulici, odmah do njegovog, koji se nalazio na uglu Knez-Mihailove i današnje Zmaj-Jovine ulice. Na ustupljenom placu Julka je dala da se izgradi jednospratna kuća. Kuću u Knez-Mihailovoj 43, o kojoj se ovde govori ostavio je Jovan Marković Šapčanin svojoj ženi, a ona ju je prepisala Julkinoj deci. Ovo zdanje tako je nasledio Vladimir Garašanin, te je ona poznata i kao Garašaninova kuća. Na kući su 1925. godine načinjene izvesne prepravke za potrebe radnje Vlade Mitića.