ПЕДАГОШКИ МУЗЕЈ ПО УГЛЕДУ НА СВЕТСКЕ МУЗЕЈЕ

Педагошки музеј је до скоро био „окупиран“ мајсторима који су врло вредно од јесени 2007. године сређивали галеријски простор у Узун Мирковој 14. Како је зграда музеја споменик културе, било је потребно држати се свих строгих захтева Завода за заштиту споменика културе. Заправо, музеј је почео да се обнавља још 2004. године када је сређен кров и уведен расхладни систем у депоима. У то време завршени су унутрашњи и радови на огради око музеја.

Општина Стари град је од 2005. године у Педагошки музеј уложила 8.500.000 динара. За уређење галеријског простора музеј је добио 5.300.000 динара, док је за набавку рачунарске и опреме за принт продукцију општина издвојила 2.415.000 динара. Да подсетимо да је музеју у Узун Мирковој 14 општина Стари град купила и клавир и клавирску столицу!

Директор Педагошког музеја Војин Николић каже да је општина Стари град у последње време уложила знатна средства у модернизацију рада музеја по угледу на светске музеје и да је последња донација омогућила набавку специјалних штампача и скенера за припрему и штампање великих фотографија за изложбене паное. Набавка ове опреме обогатила је тематске изложбе Музеја, а посебно ће допринети да гостујуће изложбе Педагошког музеја буду на прави начин представљене.

Предсеница општине Мирјана Божидаревић изјавила је приликом данашње посете Педагошком музеју да ће општина Стари град наставити да и даље издваја средства из свог годишњег буџета за реконструкцију српских музеја, који се углавном налазе на територији општине Стари град. Председница је нагласила да је сарадња са музејом обострана, обзиром да је галеријски простор педагошког музеја отворен и за друге пројекте које општина подржава.

Зграда у којој се од 1969. године налази Педагошки музеј саграђена је 1873. године као стамбена кућа за Цветка Рајовића, политичара у служби династије Обреновић. Пројектовао ју је Франц Јанке, Словак пореклом, који је из Беча у Београд дошао управо по препоруци Рајовићевој. Његова кућа једна је од првих стамбених зграда Београда која је саграђена под утицајем Запада. У њој се најдуже, готово пуних осам деценија, налазила Реалка «училиште у ком се младеж обучава у полезним знањима за грађански живот, и спрема у исто време за слушање виши технички наука». Држава је купила кућу Цветка Рајовића 1846. године и предала је на коришћење најпре Министарству војном, а потом Министарству просвете.

Зграда у Узун-Мирковој реконструисана је неколико пута, дворишна зграда изграђена је 1882. године, а њени станари су се мењали неколико пута. У њој су, осим Реалке, извесно време радили Прва мушка гимназија, Војно-географски институт, Основна школа «Ђорђе Јовановић» и школа за квалификоване раднике «Раде Кончар». За време Српско-турског рата и током Првог светског рата кућа је служила као болница.