Четврти по реду „Фиш фест“ завршен је великим финалом у спремању рибље чорбе и победом Дмитра Ковача из Бегеча, док је у другој такмичарској дисциплини, спремању рибљег паприкаша, победио Микица Милинковић из Бача. Одлуку о најбољим рибљим специјалитетима донела је Куварска асоцијација Србије, на челу са Стамболом Гештамовим.
На платоу код куле Небојша у такмичењу је учествовало 63 екипе, док је фестивал од 3. до 5. септембра посетило више од 60.000 Београђана. Организатори кажу да су се потрудили да у садржај фестивала уврсте све оно што увек добро иде уз рибу, па су посетиоци могли да уживају и у дегустацији разниих вина, сирева и доброј музици. Ту су биле и презентације квалитетног маслиновог уља, али и слаткиши, који увек добро „легну“ на крају.
Тајне рибље чорбе
Међу посетиоцима и љубитељима рибљих специјалитета највише се причало о тајним састојцима који се стављају у рибљу чорбу. Од учесника скоро да нико није открио свој рецепт до краја, али искусни кувари кажу да је тајна добре рибље чорбе алева паприка, никако бела риба и добар мајстор да је спреми.
– Од прве године пратим дешавања и учествујем на „Фиш фесту“ у Београду. Прошле године сам узео седмо место на овој манифестацији, али захваљујући тајном састојку, очекивали смо победу на овогодишњем такмичењу – каже кроз смех Предраг Јакшић, познат међу куварима рибљих специјалитета и победник на овогодишњим Велегоспојинским данима у Новом Бечеју.
У конкуренцији медија, дипломата и предузетника победила је екипа „Вечерњих новости“, која је наступила са мотом „Брзо, снажно и јешно!“. Главни кувар „Вечерњих новости“ Петар Јањатовић, новинар, открио је неколико тајни свог успеха.
– Тиха ватра, стрпљење и додавање сваког састојка у правом тренутку – рекао је најбољи алас и кувар међу новинарима „Новости“.
Потопљени бродови београдског акваторијума
На овогодишњем „Фиш фесту“ није се причало само о рибљим чорбама и осталим специјалитетима. Велику пажњу медија и великог броја грађана изазвало је несвакидашње дешавање на Сави, које су заједно организовали Установа културе „Пароброд“ и Удружење „Aqua et Archaeologia“. Да ли на дну Саве још увек има остатака пароброда „Земун“, прво је истраживање у пројекту „Потопљени бродови београдског акваторијума“.
Гордана Каровић, председница Удружења „Aqua et Archaeologia“, каже да је истраживање места на којем је 1929. године потонуо пароброд „Земун“ указивање пажње на богату подводну баштину Београда, као и да је ово само једна у низу сличних акција. Пароброд „Земун“ потонуо је услед велике провале леда који је те зиме кренуо на Сави.
– За ову локацију на Сави смо чули од рибара Драгана Васовића и то након што смо завршили мапу потопљених бродова београдског акваторијума, коју је направило наше удружење. Накнадно смо чули и за брод „Дрварицу“. Нажалост, нисмо успели да лоцирамо пароброд „Земун“. Рониоци који су кренули да истражују ово место били су спречени због јаких струја и слабе видљивости испод 20 центиметара од површине – казала је Гордана Каровић.
Подаци из средине 15. века говоре да је у нападу војске султана Мурата Другог код Београда потопљено неколико турских бродова, а у опсади 1456. три турске галије. Пред крај 19. века тонули су углавном путнички бродови и парни тегљачи. На мапи Удружења „Aqua et Archaeologia“ највише података има за период Првог и Другог светског рата. За време савезничког бомбардовања у београдским водама потопљено је више од 30 пловила. Међу њима били су „Катарина Харле“, тегљачи „Кајмакчалан“, „Краљевић Марко“ и „Босна“, као и путнички бродови „Краљица Марија“ и „Цетиње“. Ове године у Савском пристаништу потопљен је теретни брод Сип из 1943. године.