Документарна изложба о легенди југословенске моде Александру Јоксимовићу (1933), прва је изложба у организацији Музеја примењене уметности посвећена једном савременом модном ствараоцу.
У оквиру манифестације Дани европске баштине и уз подршку ГО Стари град, у Музеју примењене уметности организована су стручна вођења кроз изложбу чији је аутор историчарка уметности Бојана Поповић.
Александар Јоксимовић, модни диктатор и синоним за југословенску моду, током 2005 и 2006. године поклонио је Музеју примењене уметности скице својих радова, фотографије модела и ревија, награде, исечке из штампе, као и три своја портрета. Све што је поклонио може се видети и у интерактивној бази података, док је за саму поставку изабран онај материјал по којем се најбоље препознаје његов креаторски израз, од касних педесетих па све до одласка из моде 1995. године. Значај ове збирке је утолико већи јер примерци изведених Јоксимовићевих модела нису сачувани у фирмама за које је радио.
– У социјалистичкој Југославији мода се третирала као нешто што долази са запада, као нешто што није потребно обичном човеку. Како би се разликовала од западне моде, признавала се само она мода кроз коју се провлачила фолклорна и културна баштина народа који су у њој живели. Запослен у државним предузећима, Александар Јоксимовић је морао да у свој ауторски рад уноси елементе традиционалног – објашњава кустос Бојана Поповић.
– Највише га је интересовала средњовековна уметност. Тако је и настала његова прва колекција високе моде из 1967. године под називом „Симонида“, инспирисана средњовековним фрескама с почетка 14. века из манастира Грачаница.
Друга колекција високе моде из 1969. године, која је представљена и публици у Паризу, носила је назив „Проклета Јерина“ по жени деспота Ђурђа Бранковића. Бојана Поповић каже да је управо ова колекција показала да свака земља, без обзира на своје друштвено уређење, може имати своје модне геније.
– Као модни дизајнер Александар Јоксимовић много је радио на ауторским колекцијама намењених продаји. То је радио врхунски, али пошто је у то време моду продавала политика а не стваралац, он је био склоњен из одељења за извоз „Центротекстила“. Без обзира на то, Александар се током осамдесетих година посветио домаћој трикотажи у једном краљевачком предузећу, а све у складу са светским модним токовима – каже Бојана Поповић. – Нико пре њега у свету моде није био толико популаран. Био је веома уважаван као личност и уметник у читавој бившој Југославији.