Београдска тврђава

Кула Небојша Била је најзначајнији одбрамбени објекат североисточног бедема. Претпоставља се да је саграђена у 15. веку, али има и мишљења да је много старија – да потиче из друге половине 11. века. Име је добила по много старијој и познатијој кули која се налазила у Горњем граду Београдске тврђаве. Кула Небојша позната је као тамница у којој су Турци убијали своје заробљене непријатеље.

Тополивница Здање се налази иза Капије Карла VI, уз североисточни бедем. Зграда је саграђена у другој половини 18. века. Године 1807. она Карађорђевим устаницима служи као тополивница, а 1813. Турци је претварају у војничку кухињу. Данас се у њој налази Центар за истраживање Београдске тврђаве у оквиру Археолошког института САНУ.

Јакшићева кула Грађена је у периоду између 11. и 15. века, као угаона осмострана одбрамбена кула. У реконструкцији по плановима Николе Доксата де Мореза губи одбрамбени значај, те је зато уклоњена. Реконструкција Јакшићеве куле изведена је 1937. године.

Дефтердарова капија и чесма Мехмед-паше Соколовића Капија је пролаз и веза са Доњим градом. Сачувала је изглед из 18. века, из времена аустријске реконструкције. У непосредној близини је чесма Мехмед-паше Соколовића, која је подигнута у 16. веку. Турски везир Мехмед-паша Соколовић био је Србин пореклом, а чесму је подигао да би обележио један од својих ратних успеха. Аустријанци су је у обнови тврђаве између 1717. и 1739. године затрпали због отварања пролаза кроз Дефтердарову капију. Чесма је откопана 1938. године, а рестаурирана 1989. године.

Деспотова капија и кула Капија и кула саграђене су у време владавине деспота Стефана Лазаревића, између 1404. и 1427. године. У средњем веку ту се налазио главни улаз у тврђаву. Кула се данас користи као народна опсерваторија. Заједно са Зиндан-капијом и кулом представља аутентичан средњевековни амбијент.

Црква свете Петке Подигнута је 1937. године изнад извора за који се верује да је чудотворан. На том месту налазила се стара капела која је подигнута после 1867. године. Пројекат за градњу цркве урадио је архитекта Момир Коруновић.

Црква Ружица У 18. веку ово црквено здање било је барутни магацин. Претворено је у цркву по преласку тврђаве у српске руке 1867. године. Крајем 19. века била је гарнизонска црква. Иконостас цркве дело је калуђера Рафаила Момчиловића. Испред улаза у цркву налазе се две бронзане скулптуре српских ратника. Фигуре су дело руског архитекте Николе Краснова.

Сахат-капија и Сахат-кула Саграђене су у доба аустријске окупације у 18. веку. Име су добиле због сата који је уграђен при врху осмоугаоне барокне куле. Простор унутар капије служио је за смештај страже и оружја.

Карађорђева капија Саграђена је у 18. веку. Име је добила по вођи Првог српског устанка који је 1806. године кроз њу ушао у тврђаву. Турци су је 1813. године зазидали, да би поново била отворена тек после Другог светског рата.

Краљ-капија Изграђена је у време аустријске реконструкције, око 1725. године, на месту старије средњевековне капије. Испред ње је покретни мост.

Видин-капија Изградили су је Аустријанци у 18. веку као део одбрамбеног система Доњег града према Дунаву. Налази се у осовини алеје према Капији Карла VI.

Остаци Митрополије београдске Остаци овог комплекса откривени су на падини према Доњем граду, југозападно од Источне капије. Пронађен је део мермерног надвратника портала митрополијске цркве Успења Богородице на којем се налази ктиторски натпис деспота Стефана Лазаревића. Део откривеног комплекса су и остаци репрезентативног здања из прве половине 15. века. Претпоставља се да су то остаци митрополијског двора.

Завод за заштиту споменика културе града Завод је основан 1960. године. Налази се у згради која је крајем 19. века подигнута за потребе српске војске. Дограђена је у времену између 1923. и 1927. године. Поред ове зграде налазила се једна слична, старија, која је срушена крајем педесетих година прошлог века. У њој се некада налазио Војни музеј.

Унутрашња Стамбол-капија Грађена је половином 18. века од тесаног камена. Налази се преко пута зграде страже (данас Галерије Природњачког музеја) на Великом равелину. У унутрашњости капије налазили су се казамати и магацини.

Спољна Стамбол-капија Саграђена између 1750. и 1760. године од тесаног камена. У унутрашњости капије налазили су се казамати и просторије за стражу.

Споменик деспоту Стефану Лазаревићу Споменик деспоту Стефану Лазаревићу, за време чије владавине (1404-1427) Београд први пут постаје престоница српске државе, дело је вајара Небојше Митрића. Бронзана статуа постављена је у Горњем граду.

Костурница бранилаца Београда Налази се у северном делу подграђа, у зиду испод Јакшићеве куле, а изграђена је 1937. године приликом реконструкције ширег простора. У њој се налазе кости бранилаца Београда 1914-1915. године које су пронађене приликом копања темеља за Цркву свете Петке.

Леополдова капија Подигнута је између 1688. и 1690. године, за време владавине цара Леополда, чије име носи. Налази се испред Зиндан-капије, а пролаз према капији протеже се поред Зоолошког врта.

Зиндан-капија Комплекс капије са кулама изграђен је у 15. веку. Име је добила по намени подрума у кулама који су коришћени као тамнице (зиндан). Ова капија била је најбоље утврђени улаз у средњевековну тврђаву са висећим мостом испред улаза.

Кула Небојша Била је најзначајнији одбрамбени објекат североисточног бедема. Претпоставља се да је саграђена у 15. веку, али има и мишљења да је много старија – да потиче из друге половине 11. века. Име је добила по много старијој и познатијој кули која се налазила у Горњем граду Београдске тврђаве. Кула Небојша позната је као тамница у којој су Турци убијали своје заробљене непријатеље.

Капија Карла ВИ Изградили су је Аустријанци 1736. године на улазу у Доњи град као славолук у част цара Карла VI, освајача Београда. Једна је од малобројних сачуваних барокних грађевина у Београду. Изнад улаза са источне стране налази се монограм Карла VI, а на западној страни приказан је грб Трибалије.

Зграда страже на Великом равелину (Галерија Природњачког музеја Србије) Ово здање, које се налази наспрам Унутрашње Стамбол-капије, једна је од најстаријих београдских кућа. Према најновијим сазнањима, саграђена је у периоду између 1825. и 1835. године за смештај тврђавске страже, која је чувала главни прилаз Стамбол-капији. До деведесетих година 20. века, када су изведени темељни конзерваторско-рестаураторски радови, ту се налазио Музеј шумарства и лова.