Српска академија наука и уметности
Зграда Српске академије наука и уметности пројектована је 1912. године. Његови аутори су архитекте Андра Стевановић и Драгутин Ђорђевић којима ово није био једини заједнички рад. До почетка Првог светског рата градња је само започета, а а онда је рат прекинуо градњу овог као и више других значајних и монументалних здања у Београду.
Зграда у Кнез-Михаиловој 35 завршена је тек 1924. године и била је у том тренутку једна од највећих у овој улици. Само пројектовање било је велики и озбиљан посао, јер је зграда имала велику основу, имала је фасаде на три улице, а требало је да буде монументална и репрезентативна пошто је била намењена тако значајној националној институцији. Главна карактеристика фасаде према Кнез-Михаиловој је широки средњи део који се завршава куполом великих димензија. Здање има богату фасадну декорацију коју чини више скулптура и флорални мотиви у стилу сецесије. Земљиште на којем је саграђена зграда Академије поклонио је „за просветне циљеве“ кнез Михаило Обреновић.
Српка академија наука и уметности, под именом Српска краљевска академија, основана је указом краља Милана Обреновића од новембра 1886. године. Делила се у „четири реда“ и могла је да има највише 25 чланова, а законом који је донет шест година касније број академика је повећан на 34. Прве академике, њих 24, именовао је краљ Милан априла 1887. године. Ову институцију у почетку су чиниле академије природних, философских, друштвених наука и Академија уметности. За првог председника изабран је Јосиф Панчић, који је тада већ био веома болестан тако да сам није могао прочитати своју председничку беседу. Та беседа се сматра његовим научничким тестаментом у којем он новооснованој Академији поручује да се у раду руководи „само истином и строгом научном објективношћу“.
Предисторија највише научне и просветне установе у Србији почиње формирањем Друштва српске словесности, које је основано маја 1842. године. Оснивачи Друштва српске словесности били су Јован Стерија Поповић и Атанасије Николић. Задаци Друштва, поред осталог, били су ширење науке на српском језику, усавршавање српског језика и израда правописа и речника. Кнез Михаило Обреновић га је указом укинуо почетком 1864. године, а половином исте године основано је Српско учено друштво. Седнице Српског ученог друштва и Српске краљевске академије, извесно време чак и после подизања нове зграде у Кнез-Михаиловој, држане су у Капетан-Мишином здању у којем се нашла Велика школа непосредно по оснивању 1863. године. Српска краљевска академија била је од 1909. године смештена у Бранковој 15, у згради која је срушена 1963. године.
Српка краљевска академија 1947 године добија име Српска академија наука и уместо четири сада има шест одељења (природно-математичких наука, техничких наука, медицинских наука, литературе и језика, друштвених наука и одељење ликовне и музичке уметности). Академија је 2003. године изабрала 21. председника. У оквиру Српске академије наука и уметности, осим одељења и неколико института, делују и три установе од изузетног културног значаја. То су Библиотека, Архив и Галерија САНУ.