Библиотека града („Српска круна“)
Данас Библиотека града и живо средиште културних збивања Београда, здање у Кнез-Михаиловој 56, подигнуто је 1870. године као хотел првог реда у време када се Србија ослобађала турске власти и утицаја и окретала ка Европи. Хотел је отворен 15. новембра 1870. Био је својина трговца Милије Павловића. Име је „наследио“ од врло познате гостионице старог Београда, која се налазила у Узун-Мирковој улици и била власништво кнеза Александра Карађорђевића. Гостионица је откупљена за потребе Општинског суда, а Милија Павловић је добио право да фирму, скинуту са гостионице, постави на свој хотел.
Само две године по отварању Павловић продаје свој хотел и имање панчевачком трговцу Константину Јагодићу, а деценију касније његови наследници продају „Српску круну“ браћи Крсмановић, чувеним београдским трговцима. Приликом поделе имовине међу браћом „Српска круна“ је припала Алекси Крсмановићу и била у његовом власништву све до његове смрти. Кад је основана задужбина Алексе Крсмановића, „Српска круна“ је постала део задужбинске имовине и то је била све до национализације 1958. године.
Почетком 19. века имање на којем је саграђена „Српска круна“ припадало је општини. Забележено је да је овај простор 1824. године био одређен за прву београдску пијацу, али се пијаца ту налазила врло кратко. Одатле је премештена на данашњи Студентски трг. Као најранији познати приватни власник имања на којем је саграђен хотел „Српска круна“ помиње се породица Мрцајловић, а први познати закупац хотела „Српска круна“ био је Јеврејин Јован Вугер. Пошто су у „Српску круну“ долазили највиђенији Београђани, Вугер је још 1875. године у хотелу организовао приредбе које су изводиле стране групе. По избијању Српско-турског рата, 1876. године, хотел „Српска круна“ био је привремено претворен у ратну војну болницу. Током овог рата у њему су одседали страни новинари. „Српска круна“ је угостила стране новинаре и 1902. године, када је у њој одржан новинарски конгрес. Према неким хроничарима, прва окупљања масона везана су за „Српску круну“. Јован Вугер, закупац хотела, и сам је припадао масонима, па им је омогућавао да се у просторијама хотела тајно састају.
Почетком Првог светског рата хотел „Српска круна“ био је оштећен и није радио све до 1916. године. Оштећен је био и током шестоаприлског бомбардовања 1941. После реновирања, 1943. године, ово здање запоселе су немачке окупационе снаге и напустиле га октобра 1944. Немце су у „Српској круни“ заменили припадници јединица Црвене армије, а 1. априла 1946. године зграда је уступљена Народној библиотеци Србије која је читаоницу за публику отворила годину дана касније.
У згради некадашњег хотела Народна библиотека Србије налазила се све до 1967. године, када је пресељена у новоизграђено здање на Светосавском платоу. Неколико наредних година зграду на углу Кнез-Михаилове и Улице Тадеуша Кошћушка користили су најпре Академија за позориште, филм, радио и телевизију, а потом Филозофски факултет. Године 1975. зграда је испражњена и започети су конзерваторски радови и адаптација простора за потребе Библиотеке града Београда.
Као хотел, „Српска круна“ је у своје време по свему био угоститељски објекат првог реда. У њему су одседали странци и домаћи богати гости. Имао је 17 соба на спрату. Пет најбољих „гледале“ су на Кнез-Михаилову, а по шест соба се налазило у бочним крилима. У приземљу су се налазиле кафана, билијарска соба, читаоница и трпезарија. Хотел је у приземљу према Калемегдану имао терасу која је била врло атрактивна за госте. Површина хотела била је око 1.620 квадрата. Велика вредност данашње зграде Библиотеке града је то што је у поправкама после ратних бомбардовања и адаптацији седамдесетих година прошлог века највећим делом задржала првобитни изглед и величину. Очувању аутентичности здања допринело је у великој мери то што му, стицајем срећних околности, првобитна намена није мењана пуних седам деценија.