Kao što je poznato svakog mesca se proglašava najbolji policajac na našoj opštini ali je prošlog meseca na sednici Opštinskog veća Starog grada po prvi put nagrađen jedan vatrogasac.
Željko Đorđević već jedanaest godina radi u Vatrogasnoj brigadi Beograd. Završio je zanat za metolostrugara a onda video konkurs za vatrogasce i od tada je njegov život je otišao na drugu stranu.
Zašto ste nagrađeni?
– Bio sam dežuran toga dana kada nam je javljeno za požar na Hemijskom fakultetu. Moram priznati da vrlo zaziremo od same te zgrade jer su naši vatrogasci buklvalno nekoliko puta trovani od gasova na tom Fakultetu. Samo oni znaju koja sva hemijska sredstva drže tamo i koliko je to opasno za okolinu. Dakle, tog dana smo dobili samo poziv da gore instalacije. Ništa drugo nismo znali, ni šta je uzrok požara, ni da li sme da se gasi vodom.
Kako onda bez ikakvih podataka intervenišete, bojite li se za sopstveni život?
– Verujte mi da na to uopšte ne mislim. Važno mi je da što pre stignemo.Naravno da sam svestan rizika ali mi smo stavljeni pred svršen čin, požar je i treba ga gasiti, a šta i kako, to je prepušteno samo nama. Prirodno- matematički fakultet je poznat po tome što niko nikada ne zna da nam kaže o čemu se radi kada izbije požar. Evo kako to izgleda. Mi dobijemo dojavu da gori u podrumu fakulteta i da se tamo u zatvorenim specjalnim kontejnerima nalaze hemijske materije. Koje su to materije -ne znamo, da li će eksplodirati -ne znamo. I onda se nađemo u situaciji da gasimo na svoju odgovornost kako znamo i umemo. Možda bi trebalo pokrenuti pitanje kako to da se tako opasne materije drže u centru grada blizu stanova ?
Posle tih trovanja da li ste vi sada odgovarajuće opremljeni?
-Da, u ovakve akcije sada idemo sa izolacionim aparatima sa zaštitom disajnih organa.
Šta se upalilo na Hemijskom fakultetu?
– Upalile su se hemijke boce koje su bile skladištene u metalnim kontejnerima i upalile su se same od sebe, verovatno od neke hemijske reakcije. Naša intervencija nije velika ako merimo po uloženim sredstvima i dužini trajanja, ali je značajna zbog svoje specifičnosti i riziku.
Kako ocenjujete vaš posao?
-Kao vrlo rizičan, težak u određenim situacijama i odgovoran. Radi se u smenama. Ja radim dvanaest sati pa se jedan dan odmaram,onda radim noćnu smenu dvanaest sati pa se dva dana odmaram.
Imate li stan?
– Imamo kuću u Begaljici i ne bih je menjao ni za jedan stan bliže poslu. Putujem sat i po do posla, ali na to sam navikao. Živim sa majkom, suprugom i kćerkom.
Šta radite kad ne gasite požare?
-Volim jahanje, konje i životinje uopšte.