Млади Старограђани изабрани на основу јавног конкурса, током петодневног путовања имали су богат и садржајан програм. Вратили су се у Београд помало уморни, али пуни утисака. Поред упознавања са културно-историјским знаменитостима Прага и Плзена, једнодневна екскурзија у немачки Дрезден употпунила је ово путовање и учинила га незаборавним.
– Захваљујући пројекту студијских посета европским престоницама културе, у последње четири године око две стотине Старограђана, узраста од 18 до 30 година, упознало се са значајним институцијама и културним установама европских градова. То је непроцењиво искуство које ће им користити и које ће утицати на њихове професионалне каријере – каже Бојан Марић, координатор КЗМ Стари град.
Како бисмо на најбољи начин дочарали атмосферу са овог путовања, преносимо делове путописа Милице Стојановић, која је током путовања стигла да забележи најјаче утиске.
ИЗ ДНЕВНИКА ЈЕДНЕ ПУТНИЦЕ
После напорног пута и задржавања на мађарској граници, наша експедиција је направила мали предах и наставила даље у жељи да што пре упозна нове, и за многе од нас, непознате градове Средње Европе.
ЗЛАТНИ ПРАГ
Главни град Чешке с правом је назван „Париз истока Европе”. Спада у ред најлепших и најатрактивнијих туристичких дестинација, који годишње посети стотине хиљада туриста. Зато су његове улице увек живе, пуне људи, баш као и један од његових симбола – Карлов мост изнад реке Влтаве. Изгрaђен је 1357. године на иницијативу Карла IV, чије име носи и прашки универзитет. 515 метара дужине моста повезује Прашки замак (Храдчане) и Стари град. Осим тога, умногоме је помогао развој тадашње трговине између источног и западног дела европскогконтинента. Мост је увек препун шетача, туриста, свирача и уметника који изводе перформансе. Сви уживају у прелепом погледу који им се пружа.
Следећи симбол града који нам је привукло пажњу је„ Астрономски сат” из ИВ века. Смештен је у Старом граду на Торњу и једна је од најпопуларнијих атракција града. Сваког сата људи се окупљају и посматрају „Поворку дванаест апостола” и поклапање казаљки праћено аутентичном мелодијом.
Следећа станица била је „Музеј комунизма“. На улазу је сувенир-шоп са сликама, шољама , беџевима, као и дрвена статуа Карла Маркса. Тема музеја је „сан, реалност и ноћна мора комунизма“. Обишли смо собу за испитивање и погледали видео клипове на „телевизијском времеплову”;Највреднија збирка дела савремене уметности смештена је у Велетржници, налик нашем „Бигзу”. Највећа сличност Београда и Прага је заправо у архаичном миру Јеврејског кварта, наспрам милиона туриста, и нашег доњег Дорћола, око „Рекса” . Нисмо пропустили прилику да обиђемо „Видиковац”, са кога се пружа фантастичан поглед. Указују се слике које ће остати урезане у меморију телефона , фотоапарата али и лично сећање сваког од нас.
ЕУ ПРЕСТОНИЦА КУЛТУРЕ 2015
Главни циљ нашег путовања је Плзен, град који је на нас оставио најјачи утисак. Основао га је 1290. краљ Вацлав ИИ као центар католичанства у Чешкој. Налази се на крајњем западу државе, четврти је град по величини и центар је региона Западне Бохемије. Његов заштитни знак је катедрала св. Бартоломеја, а познат је по Синагоги, трећој по величини на свету (после Јерусалима и Будимпеште). У габаритној грађевини има места за око 2000 људи, а због специфичне акустике, простор се користи за организовање концерата. Синагога је затворена од новембра до марта, јер је у том периоду, како кажу, унутра веома хладно. У XИX веку град се развио захваљујући аутомобилској индустрији и фабрици пива. Свидео нам се средњеевропски шмек града са најчувенијој пиваром, по којој су сви лагери добили генеричко име Пилс.
Најпознатији житељ града био је Емил Шкода, претпостављате зашто. Највећи део јавног саобраћаја у граду овабаља се трамвајима и тролејбусима. У његовом депоу направљен је модеран „лофт“ културни центар за ЕУ престоницу културе. Посетили смо катакомбе које представљају Плзенско подземље. Чине га велики комплекс тунела и подрума из 14. века. Подземље је дуго 20 километара, и спада у ред најдужих у Европи. За посетиоце је отворено од око 750 метара и то на 12 метара испод површине града . Пролазак кроз ове катакомбе није препоручљив за клустофобичне и оне са страхом од уског или затвореног простора.
БАРОКНИ ДРЕЗДЕН
Последња велика станица путовања младих Старограђана био је немачки Дрезден. Град који је за време Другог светског рата бомбардован и разорен до те мере да је уништено је чак 95 одсто његове инфраструктуре. Током постојања некадашње Источне Немачке, али највише после уједињења, град је обновљен, као и бројне грађевине пред чијом су готичком, ренесансном и барокном лепотом сви застали са усхићењем. Нико од чланова староградске експедиције није пожелео да изађе раније из „Семпер опере“, музеја „Старих мајстора“ и Галерије „Порцелана“. Следиле су Католичка висока катедрала, Градска кућа са прелепим торњем – часовником, Зидна таписерија од порцелана, дворац и најпознатији Музеј примењене уметности у Европи. Због свог изузетног културно – историјског значаја познат је под именом „Фиренца на Елби“;