Општина Стари град поставила je таблу са именом чувеног диригента Богдана Бабића, тако да плато између Улица Блаканске и Призренске од данас носи његово име.
Иницијатива је потекла од наших најпознатијих оперских певача Бисерке Цвејић, Радмиле Бакочевић, Радмиле Смиљанић, Катарине Јовановић и других.
– Желели смо да део Старог града понесе име нашег познатог диригента – каже Соња Маринковић, Старограђанка и чланица хора КУД ” Бранко Красамовић”.
Диригент Богадан Бабић рођен је 1921. у Загребу. Одрастао је у трговачкој породици у којој се радо слушала музика. Добија солидно музичко образовање, које ће усавршавати код Крешимирa Барановићa (1894-1975), jедне од најмаркантнијих личности националног смера у новијој југословенској музици.
Током окупације власти НДХ (1941) Богдана са братом и мајком, као припаднике српске националности, затварају у Загребачки логор „Сајмиште“.Спасени су игром случаја јер су депортовани возом за Београд, а убрзо затим у унутрашњост Србије, где је Богдан био на принудном раду у руднику Костолац. Рат проводи по логорима. По ослобођењу Београда (1944) придружује се обновљеној Београдској опери, истовремено кад и Барановић, који је постављен за директора опере и Београдске филхармоније. Богдан ради прво као корепетитор и вођа бинске музике, а убрзо постаје диригент, већ у својој 24. години. Његов таленат такође је препознао Стеван Христић, који му препушта дириговање балета „Охридска легенда“, без претходне пробе, а затим му тадашњи директор опере Оскар Данон поверава дириговање „Севиљског берберина“.
Тако Богдан Бабић постаје незаменљив и поуздан диригент, који је за следећих 35 година рада остварио широк репертоар опера и балета у Народном позоришту, оперета и мјузикла у Позоришту на Теразијама, а дириговао је симфонијским оркестрима и хоровима широм Југославије.
Највеће успехе у каријери постигао је са хором Београдског универзитета Бранко Крсмановић (од 1949. до 1980. године) који је довео до певачког савршенства и светске славе. Његов кредо у раду са хором су биле речи Рихарда Вагнера: „Децо, стварајте увек ново, ново и ново“. Богдан Бабић је 1980. године сахрањен у Београду.