Renovirana svečana sala Kapetan Mišinog zdanja u Beogradu danas je zvanično otvorena u prisustvu velikog broja zvanica. Salu kojoj je posle sveobuhvatne i temeljne sanacije vraćen nekadašnji izgled, svečano su pustili u rad Ministar prosvete Srbije Žarko Obradović i rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević. Ovom događaju su, između ostalih, prisustvovali i Vlade Divac, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije i proslavljeni sportista, princ Aleksandar Karađorđević, članovi SANU, rektori, predstavnici diplomatskog kora, kao i Mirjana Božidarević, predsednica opštine Stari grad. U kulturno-umetničkom delu učestvovao je hor „Obilić“ KUD-a „Krsmanac“, na čelu sa Darinkom Matić Marović.
– Obnova je čekala oko 20 godina a rekonstrukcija sale trajala više od godinu dana. Za to je najzaslužniji ministar prosvete-rekao je rektor Branko Kovačević i izrazio zahvalnost i opštini Stari grad i predsednici Božidarević koja je, kako je rekao, svake godina izdvajala za Kapetan Mišino zdanje po nekoliko miliona dinara.
-Ova zgrada predstavlja istorijat obrazovanja Republike Srbije-rekao je Žarko Obradović, istakavši da će Beograd ponovo postati centar visokog obrazovanja u Jugoistočnoj Evropi.
Aleksandar Karađorđević je rekao je da je ova rekonstrukcija simboličan način pokazivanja vitalnosti snage univerziteta istakavši tradiciju dobrih odnosa Kraljevskog doma i Univerziteta.
Kapetan Mišino zdanje, u kom je smešten rektorat Univerziteta u Beogradu, zidano je od 1858. do 1863. kao privatna palata Miše Anastasijevića, “dunavskog kapetana” i najbogatijeg čoveka u Srbiji toga vremena. Zgradu je projektovao Jan Nevole, poreklom Čeh, iza kog su u Srbiji i Beogradu ostala i neka druga arhitektonska ostvarenja. Građena za dvor, zgrada je poklonjena srpskom narodu za prosvetne i kulturne svrhe. U vreme kad je nastala, bila je najveća i najlepša palata u Srbiji. U njenoj arhitekturi prepliću se uticaji različitih stilova, kultura i epoha, a najviše se ističu elementi renesanse i romantizma.
Prema volji darodavca, u zgradi su bile smeštene skoro sve značajne prosvetne i kulturne ustanove u Kneževini Srbiji – Ministarstvo prosvete, Velika škola (preteča Univerziteta), Prva beogradska gimnazija, Narodni muzej, Galerija slika i biblioteka. Povremeno, svečana sala je korišćena za sednice Narodne skupštine (1864-1875) i Senata (1901-1903).
Danas su u njoj rektorat Beogradskog univerziteta i delovi Filozofskog fakulteta.