ГРАДСКА ОПШТИНА СТАРИ ГРАД

Градска општина Стари град је централна градска општина и њена територија чини највећи део старог језгра Београда. Као таква, она у културно-историјском, архитектoнском и економском погледу одсликава преко два миленијума дугу историју настанка, урбаног и економског раста и развоја Београда. Са своја 473 хектара копнене површине и 215 хектара акваторије најмања је међу београдским општинама.

У својим данашњим границама дефинисана је 1961, а под овим именом и на нешто мањој територији постоји од 1955. године. По попису из 2002. године регистровано је 55.543 становника и преко 24.040 домаћинстава. Око 27 одсто житеља општине старији су од 60 година. Готово исто толико је становника са високом школском спремом. Процењује се да Стари град данас има више од 70.000 становника, јер укупан број лица која су уписана у бирачки списак износи 59.337.

На територији Старог града налази се највећи и најзначајнији део архитектонског и културно-историјског наслеђа Београда. Под заштитом је близу 200 зграда, просторних целина, јавних споменика и спомен обележја. Београдска тврђава, Капетaн-Мишино здање, Конак кнегиње Љубице, Саборна црква и Кнез-Михаилова улица као просторна целина су у рангу културних добара од изузетног значаја, а још 20 здања и Косанчићев венац као просторна целина имају статус културних добара од великог значаја. Београдска тврђава, парк Калемегдан, Косанчићев венац, Кнез-Михаилова улица, Ботаничка башта „Јевремовац“ и Скадарлија – некада боемско уточиште највећих српских литерата, сликара, позоришних и других уметника, представљају данас најатрактивније београдске туристичке дестинације.

На подручју Градске општине Стари град налази се велики број административних и других установа републичког и градског значаја. Ту своја седишта имају многе асоцијације привреде, културе и грађана. На територији општине налази се 13 факултета, ректорати Београдског универзитета и Универзитета уметности, Српска академија наука и уметности, десет средњих и осам основних школа, 18 музеја, шест позоришта и још двадесетак установа културе.

Централни положај, вредност и значај културно-историјског наслеђа чине подручје Старог града изузетно атрактивним за многе привредне делатности, пре свега за услужне делатности, трговину и банкарство. На Старом граду 2009*. године било је регистровано 9.132 предузећа и 2416 радње. У привреди и ванпривреди те године било је укупно запослено 74.832 лица. У категорији „запослени у предузећима, установама, задругама и организацијама“ 62.199, а код „приватних предузетника“ регистровано је 12.633 запослених. Од укупног броја запослених скоро половина, 30.098, су жене. (*Извор Статистички годишњак Београда 2009., Завод за информатику и статистику)