Баштина

УКРАТКО О СТАРОМ ГРАДУ

На општини Стари град живи око 70.000 становника а њено име одражава историјско место и улогу старог седишта града. Садашња општина настала је 1961. године спајањем рејона Скадарлија, Теразије и Стари град. Данас је она епицентар свих велеградских збивања, од туристичких, културних, политичких, преко образовних и пословних. На општини Стари град налазе се нека од најлепших и најстаријих здања и квартова у Србији као што су Београдска тврђава, Кнез Михаилова улица, Теразије, Дорћол, Трг Републике, Студентски трг, Скадарлија и Косанчићев венац.

Списак непокретнисти културних добара може се преузети са сајта Завода за заштиту споменика културе града Београда.

http://beogradskonasledje.rs

Београдска тврђава

Представља најстарији сачувани комплекс споменика у Београду. Аустријанци, који су је подигли на рушевинама негдашње фортификације по нацртима војног инжењера Николе Доксата де Мореза, дали су јој модернију основу, а Турци приближили ономе што видимо данас. Кула – Небојша сазидана је у 15. веку као осматрачница београдске луке да би касније постала тамница у којој је, између осталих, погубљен грчки револуционар Рига од Фере. Осим Куле ту је и турско купатило „хамам“ подигнуто око 1870.г. за потребе српске војске. Данас је у њему смештено астрономско друштво „Руђер Бошковић“. Споменик „Победник”, рад Ивана Мештровића, подигнут 1918. године у част пробоја Солунског фронта. Затим Леполдова, Зиндан, Карађорђева, Сахат и друге капије на Тврђави, само су део приче о простору на којем су се укрштали Исток и Запад.

Кнез Михаилова улица
Првим регулационим планом професора Велике школе, господина Емилијана Јосимовића, кнез Михаилова улица је 1867. године почела да добија свој облик који ће данас представљати срж главног града. Најутицајније и најбогатије породице попут Спасића, Крстића, Гарашанина, Куманудија и Крсмановића у њој ће градити своје куће и развијати послове. Тек 1872. године градске власти ће јој дати име кнеза Михаила и тим чином ће ова улица бити прва улица са официјелним именом које ће задржати до данашњих дана. У њој се, поред кућа негдашњих угледних трговаца издвајају здања попут Српске Академије наука и уметности, кафана „Руски цар“ и „Грчка краљица“.

Трг Републике
Садашњи трг пројектован је након уништења Стамбол капије 1866. године и изградње Народног позоришта 1869.године, а свој данашњи препознатљив лик добио је подизањем споменика Кнезу Михаилу Обреновићу, 1882.године. На Тргу се осим Позоришта налазе и друге важне институције као што је Народни музеј, Дом штампе и Дом војске, саграђен 1929 – 1930. Од споменика значајним личностима прошлости ту је споменик комедиографу Браниславу Нушићу, српском устанику Васи Чарапићу и спомен – плоча убијеном премијеру Зорану Ђинђићу.

Студентски трг
На месту данашњег Студентског трга некада је стајало турско гробље које је одатле измештено у 19. веку, а потом је постављена Велика пијаца која је 1927.г. са тог места такође склоњена. Откривањем споменика чувеном ботаничару и научнику Јосифу Панчићу, Студентски трг постаје оаза академске мисли и пријатног амбијента. Око њега су подигнуте зграде као што је Прва реалка (данашњи Педагошки музеј), затим задужбина Илије Коларца и Капетан Мишино здање. Капетан Мишино здање је никло 1863.године првобитно замишљено као резиденција породице дунавског капетана Мише Анастасијевића, најбогатијег човека у Србији тог времена. У њој су примани многи ондашњи посланици и људи од угледа. Данас је ту смештен Ректорат београдског Универзитета који гледа на парк и споменике географу Јовану Цвијићу и просветитељу Доситеју Обрадовићу.

Дорћол
„Дорћол“ на турском дословно значи „место на којем се укрштају четири пута“ и за време отоманске владавине представљао је мали део града на раскршћу улица Краља Петра и Цара Душана. С временом се овај назив проширио на околину, све до Скадарлије, Дунава и Малог Калемегдана. На Дорћолу, данашњој резиденцијалној четврти, налази се Споменик браниоцима Београда, црква Александра Невског, Јеврејски историјски музеј, Бајракли џамија и Стара кућа у Душановој, један од најкарактеристичнијих примера барокне градње 18.века.

Скадарлија
Веровали или не, Скадарлија није добила свој боемски дух без основа. Њени први становници били су Цигани који су 1830.године почели на овом месту градити своје кућерке па је овај део града убрзо понео назив „Циганска четврт“. Своје данашње име Скадарска улица добила је 1872.године и од тада, са многобројним кафанама као што су „Три шешира“, „Два јелена“ и „Има дана“, представља кретиавни дух Београда у којем су се сместили стихови и бисте чувених поета и глумаца попут Ђуре Јакшића и Јоакима Вујића.

Теразије
Теразије су добиле име по водоводном систему снабдевања који је некада био на месту данашњег хотела „Москва“ а који су Турци називали овим именом. Овај део града одувек је био епицентар друштвеног живота у којем су сазидани најбољи хотели, ресторани и радње. Последњом реконструкцијом из 1947.године склоњене су трамвајске шине и дат је садашњи изглед којим доминира Палата „Албанија“, Игуманова палата, палата „Атина“ и кућа Крсмановића.

Улица Краља Милана
Општина Стари град обухвата и део Улице краља Милана, једне од главних улица Београда. Данашње име добила је 1896.године и у њој се између осталих здања налази градом доминирајућа Палата „Београђанка“ и Скупштина Републике Србије. У овој дугачкој улици подигнути су споменици писцу и Нобеловцу Иви Андрићу и сликарки Надежди Петровић.

Једна од најимпозантнијих зграда на општини Стари град свакако је Стари двор, изграђен 1882. као резиденција краља Милана Обреновића у којој је и абдицирао 1889. у корист сина Александра. Данас се у њему налази Скупштина града Београда.